PODRŠKA RAZVOJU LOKALNE DEMOKRATIJE I AKTIVNOG GRAĐANSTVA

Intervju sa Bobanom Kostandinovićem, projekt menadžerom Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije, zaduženim za sektor malih i srednjih preduzeća.

Mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetništvo su generator razvoja privrede svakog društva. U Srbiji se godišnje osnuje nešto više od 45.000 novih privrednih subjekata koji se mogu svrstati u ovu kategoriju, ali svi ti privredni subjekti i ne opstaju na tržištu u dužem vremenskom periodu.

Praksa razvijenih zemalja pokazuje da preko 50 posto novih biznisa propadne u prvih pet godina postojanja, a taj procenat u Srbiji je i viši, jer se radi o društvu u kom, sticajem društveno-istorijskih okolnosti, preduzetnički mentalitet još uvek nije ukorenjen iako je razvoj preduzetništva u povoju.

Zato je ključna reč – podrška, a jedan od njenih institucionalnih vidova jesu i regionalne razvojne agencije, kojih ima 16 akreditovanih. Među njima se, pak, kao primer dobre prakse u razvoju preduzetništva izdvaja Regionalna agencija za razvoj Istočne Srbije RARIS, koju su, između ostalih, osnovale lokalne samouprave iz Borskog i Zaječarskog upravnog okruga – Knjaževac, Sokobanja, Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin, Boljevac, Zaječar.

O tome kakva je situacija u Istočnoj Srbiji kada je reč o preduzetničkim inicijativama razgovaramo s Bobanom Kostandinovićem, projekt menadžerom RARIS-a, zaduženim za sektor malih i srednjih preduzeća.

CEPintervjutext

Boban Kostandinović, izvor: RARIS

 

Region Istočne Srbije spada u siromašnije regione Srbije iako po kapacitetima i potencijalima to ne izgleda tako. Glavni problem ovog kraja je odliv stanovništva, stalno smanjenje broja ljudi, što je trend koji postoji odavno, još od 70-tih godina prošlog veka, a poslednjih 5-6 godina je to intenzivirano zbog nedostatka kvalitetnog posla, načina za egzistenciju. A što se tiče stepena razvoja preduzetništva, to negde ide sa ovom činjenicom. Broj privrednih subjekata u Istočnoj Srbiji se kreće između 6 i 7 hiljada, i to je konstanta poslednjih 10 godina, ali je broj zaposleih definitivno u opadanju pošto je odliv ljudi veliki, tako da ta slika o broju privrednih subjekata može da zavara.

Kažete da Istočna Srbija obiluje potencijalima. U kojoj meri su ti potencijali iskorišćeni?

Privreda Istočne Srbije stvarno ima nemerljiv potencijal. Dva rudnika – Majdanpek i Bor – neminovno za sobom povlače metalski sektor. Pored toga, cela Istočna Srbija je jako bogata drvetom, šumama, pa je i drvni sektor zanimljiv u svakom pogledu – od ograva preko izrade nameštaja do suvenira od drveta ako pričamo o turizmu. Tu je i proizvodnja hrane i pića: mi imamo vinogorja poznata van granica Srbije, počev od Ključa preko Negotina do Knjaževačkog vinogorja. Ovaj kraj ima tradiciju i što se tiče tekstilne industrije u Zaječaru i Knjaževcu. Razne grane privrede su tu zanimljive, a turizam sada iskače kao nešto što je dugo bilo zapostavljeno. Geografski gledano, Istočna Srbija je region koji je, verujem, u širim okvirima možda nešto najzanimljivije što može da se vidi i predstavlja turističku destinaciju čiji nivo prepoznatljivosti i vidljivosti treba dići i kod domaćih i kod stranih turista, te dobiti od toga pravu priču, a to je proces koji ne može da se desi preko noći.

Koliko su u tim oblastima zastupljene preduzetničke ideje?

Naš posao nije da ljudima kažemo koja biznis ideja je dobra, ali je naše da objasnimo ljudima gde su potencijali. Koliko će oni to prepoznati i videti sebe u nekoj od tih priča, to ostaje na njima. Ali svakako su ovo grane koje mi pokušavamo da približimo ljudima kao dobar potencijal i pomognemo im da nađu svoje mesto u njima. Interesovanje u tim granama raste. Istočna Srbija je po još jednoj osobini zanimljiva, a to je da se mi graničimo sa Evropskom unijom duž cele istočne granice: od Kladova gde je granica sa Rumunijom, preko Negotina gde je tromeđa Rumunija – Bugarska – Srbija, sve do Knjaževca gde se graničimo s Bugarskom. Ta granica sa EU je jako malo iskorišćena, ali ljudi sve više postaju svesni činjenice da je nama prvi komšija EU. To stvara neke nove mogućnosti i potencijale koje treba koristiti u budućnosti.

Koje vidove podrške RARIS nudi onima koji su zainteresovani da pokrenu svoj biznis?

RARIS je prva akreditovana regionalna razvojna agencija u Srbiji. Znači, prva agencija priznata od države kao agencija koja ima set aktivnosti koje može da pruža, a razvoj preduzetništva je sastavni deo toga, čemu od samog starta posvećujemo veliku pažnju. To znači da svake godine imamo obaveze prema državi u smislu ugovora koji potpisujemo sa državom o uslugama koje pružamo potpuno besplatno sektoru malih i srednjih preduzeća – od informisanja, preko promotivnih aktivnosti, savetodavnih usluga, obuka i edukacija, do mentoringa. Takođe, RARIS je spona između korisnika finansijske i nefinansijske podrške i davalaca te pomoći. Znači, posredujemo između korisnika i Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnika i Fonda za razvoj Republike Srbije, Razvojne agencije Srbije, Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine i turizma. Drugim rečima, stvari koje se dešavaju na nacionalnom nivou spuštamo lagano dole i pomažemo našim klijentima da pravovremeno dobiju informaciju i da apliciraju i za finansijsku i za nefinansijsku podršku.

Koji od tih vidova podrške je najinteresantniji korisnicima Vaših usluga?

Kada pitate preduzetnike, oni će vam odmah reći da je to novac. Naravno, nedostatak novca nikad nije uzrok, nego posledica prethodnih loših radnji. U startu je, dakle, prvo pitanje novac, ali kad sednemo i obavimo razgovor s klijentom, dođemo do zaključka da postoje druge vrste podrške koje mogu da budu možda i bitnije od novca, a koje će omogućiti da se novac kvalitetnije troši. Ne bih izdvojio nijednu od ovih aktivnosti kao prvu, drugu ili treću, sve su one jako bitne, a definitivno treba puno priče jer je podizanje svesti kod ljudi najteži zadatak svih nas koji se bavimo ovim poslom. Što se novca tiče, bar se meni tako čini, novca nikad više nije bilo. Ponuda novca nikad veća nije bila, ali problem je ako se taj novac dobije i ne iskoristi na pravi način. Onda se opet javlja problem novca. Usvajanje znanja i pravovremeno informisanje je prva stvar na kojoj mi insistiramo.

Gde ljudi najviše greše? Imaju dobru ideju, razrađen biznis plan, a ne znaju svoj proizvod ili uslugu da plasiraju na tržište, ili nešto drugo je u pitanju?

Najteži deo u biznisu, to odgovorno tvrdim jer sam se bavio tom delatnošću, jeste prodaja. Velika je zabluda među ogromnim brojem preduzetnika da je prodaja nešto što dođe samo od sebe. Oni koji se bave proizvodnjom tvrde da je najteže napraviti nešto. Šta god da neko proizvodi i koliko god da je to dobro, lepo za oko i funkcionalno, ako ne znaš prodaju i nemaš obučenog prodavca, tvoj proizvod nema vrednost. Prodaja je jako komplikovana nauka, svakodnevno se menja, i stvarno traži jako obučene ljude. I na obukama koje držimo, insistiram na prodaji kao posebnom segmentu koji je najteži i koji je kruna jednog biznisa. Šta god da radite, vi to na kraju treba da prodate. Znanja o prodaji mnogo manjka.

Koliko, prema Vašem iskustvu, početnih ideja u preduzetništvu propadne, a koliko opstane u određenom vremenskom periodu?

Činjenica je sledeća: svaki početnik je početnik prve tri godine. Te tri godine su period dečijih bolesti, i ko ih preživi, velika je šansa da će dugo da traje. U najvećem broju slučajeva razlog zatvaranja firme je nedovoljno znanje, nepoznavanje posla ili nekog segmenta u poslovanju, ali i nedovoljna spremnost da se radi 24/7 što podrazumeva svaki privatni biznis. Ono s čime se mi susrećemo je ili totalno nespremno ulaženje u biznis bez ikakvog znanja i informacija, i onda se tu, naravno, javljaju problemi kojih niste ni svesni da mogu da se jave, a onda ne znate kako da ih rešite. Ili nedostatak novca, koji je zapravo uvek posledica nekih pogrešnih poteza. Nedostatak novca nikad nije problem sam za sebe.

Kada je reč o novcu, koji su to izvori sredstava trenutno najaktuelniji?

Mi imamo Fond za razvoj Republike Srbije. Mislim da tako povoljna sredstva za otpočinjanje i razvoj biznisa jako teško možete u okruženju da nađete. To su kreditna sredstva sa subvencijama od 20 ili 30 posto, pa čak do 40 posto za neke regione, a kamata jedan do dva posto. Problem uopšte nije da li novca ima, već što ljudi nisu informisani o tome, a informacije su dostupne na svakom koraku. I to je poražavajuće. Zato RARIS poslednjih godinu dana puno radi na vidljivosti, što podrazumeva korišćenje društvenih mreža, a prvi u Srbiji smo formirali i Viber zajednicu koja se bavi podrškom preduzetništvu.

Na koji način funkcioniše ta zajednica i kakve efekte ima?

Mi smo Viber zajednicu formirali pre nekih mesec dana. Imali smo nameru da je startujemo i ranije, ali nas je zadesila pandemija, pa smo zastali jer su druge stvari bile preče i nama i potencijalnim članovima te Viber zajednice. Već smo blizu cifre od 500 članova, što smatramo uspehom. Još jedna pozitivna stvar u toj priči je da nas je Rakuten Viber, par dana nakon što smo formirali zajednicu, kontaktirao da nas podrži jer je to sjajna inicijativa, pa su nam otvorili sva moguća vrata i omogućili korišćenje svih onih usluga koje Viber daje za velike zajednice koje imaju minimum 1.000 članova. Kakav je efekat, mislim da cifre govore. Mi se trudimo da budemo na usluzi korisnicima, da svaku informaciju koja dođe do nas, a zanimljiva je za klijente, odmah pustimo u etar.

Pomenuli ste pandemiju korona virusa. Koliko je proglašavanje vanrednog stanja u Srbiji pogodilo poslovanje preduzetnika u Vašem regionu? Da li preduzetnici smatraju da smo s tim završili ili tek očekuju probleme, u smislu nekih dugoročnijih posledica?

Ima onih koji su se jako lepo snašli u celoj toj situaciji, koji su se prebacili odmah na ono što je tog momenta bilo potrebno, i nisu prestajali da rade ili su čak radili i bolje nego pre početka uvođenja vanrednog stanja zato što su u sekundi odreagovali i prepoznali svoju šansu. Naravno, usluge su najviše pogođene definitivno –restorani nisu radili, kozmetičari, frizeri, svi oni koji zbog zabrana i ograničenja nisu mogli da posluju sve i da su hteli. Kakvi će efekti svega toga biti, ja sam optimista. Zašto je sve ovo dobro? Ako ni zbog čega drugog, ovo je šansa da turizam Srbije dignemo kvalitativno na deset stepenika viši nivo. Sada su svi okrenuti Srbiji, našim prirodnim lepotama, potencijalima, istorijskim spomenicima. Mislim da tako mogu da se nadomeste i gubici u ugostiteljstvu, smeštajima… U kontaktu sam sa turističkim organizacijama u našem regionu, interesovanje je, bar po njihovim rečima, neverovatno veliko – kapaciteti su popunjeni unapred mesec, dva. I to je dobar znak. A turizam nikada ne ide sam, već za sobom povlači sve ostalo – saobraćaj, industriju hrane, smeštaj, opremanje smeštajnih kapaciteta, znači, drvanu i građevinsku industriju.

Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Lokalni privredni monitor”, uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ovog teksta isključivo je odgovorna organizacija civilnog društva Centar lokalne demokratije LDA i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar lokalne demokratije LDA, Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i nezavisni medijski portal – European Western Balkans.

CEPtext

Find the latest bookmaker offers available across all uk gambling sites - Bets.Zone - Betting Zone Use our complete list of trusted and reputable operators to see at a glance the best casino, poker, sport and bingo bonuses available online.

 

    eu for citizen     EU za tebe       WBF Logo sajt        knjazevac        eu      logo ATB